Hrana u Crnoj Gori

Za 2024. evidentirano je 26.711 poljoprivrednih gazdinstava i 248.234,2 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Crnoj Gori. Dominira stočarska proizvodnja, a 92,3% poljoprivrednog zemljišta čine stalne livade i pašnjaci. Farme i domaćinstva, uz prodavnice i prehrambene firme, snabdevaju tržište mesom, mlekom, sirom, povrćem, voćem i drugim proizvodima. Proizvodnja kukuruza dostigla je 3.585,6 tona u 2024, dok je proizvodnja grožđa porasla za 3,6% u odnosu na prethodnu godinu. Primorje se povezuje sa morskom ribom, mediteranskim proizvodima, maslinama i vinom. Centralna Crna Gora i Zeta poznate su po voću, povrću i vinogradima. Na severu i u planinskim krajevima više se oslanja na stočarstvo, jagnjetinu i ovčetinu, mleko, meso, krompir, šumske proizvode i katune, odnosno sezonska naselja na planinskim pašnjacima. Regionalna jela i proizvodi uključuju Njeguški pršut, skorup ili kajmak, raštan, kačamak, pogaču iz crepulje, Pljevaljski sir, Njeguški sir, Kolašinski lisnati sir i Krajiški kozji sir. Za riblja jela mogu se koristiti ukljeva, šaran, pastrmka ili jegulja, uključujući prženog šarana i dimljenog sušenog šarana. Hrana se nabavlja u običnim prodavnicama, tradicionalnim restoranima, kafićima, seoskim domaćinstvima i na vinskim i prehrambenim rutama. Gostoprimstvo seoskih domaćinstava često uključuje regionalna jela, ali jelovnici, cene i dostupnost zavise od opštine, sezone i turističke potražnje. Hrana i bezalkoholna pića činili su 37,1% potrošnje domaćinstava u 2021, dok su restorani i hoteli činili 2,6%. U julu 2026. cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 0,7% u odnosu na prethodni mesec i 2,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine; rast od januara do jula iznosio je 2,5%. Cene restorana i smeštaja porasle su 4,4% na mesečnom nivou, 5,4% na godišnjem nivou i 4,7% od januara do jula. Ne postoji jedinstveni nacionalni orijentir za cenu obroka koji obuhvata lokalne razlike, zato aktuelne cene treba proveriti direktno. Bezbednost hrane u Crnoj Gori obuhvata proizvodnju, preradu, prodaju i potrošnju. Zakon o bezbjednosti hrane, objavljen u Službenom listu 59/2026, stupio je na snagu 12. maja 2026. Prehrambene firme moraju poštovati obaveze u pogledu bezbednosti i informacija, održavati kontrole i sledljivost i pružati tačne, čitljive i neobmanjujuće podatke. Za neupakovanu hranu moraju se navesti relevantne informacije kao što su alergeni, iako format prikaza nije jedinstven. Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove (UBHVFP) organizuje zvanične kontrole. Politika ishrane obuhvata standarde za predškolsku ishranu koje su 2024. objavili Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija i Institut za javno zdravlje Crne Gore. Školski program iz 2025. obezbeđuje besplatno voće, povrće, mleko i mlečne proizvode u školama koje ispunjavaju uslove i podržava školske bašte. U dostupnim dokazima ne postoji aktuelan sveobuhvatan nacionalni skup podataka o unosu hrane, zato podaci o potrošnji i standardi institucionalnih obroka sami po sebi ne opisuju ishranu celog stanovništva. Organska proizvodnja uređena je zakonom i kontroliše se preko registrovanih proizvođača i drugih odobrenih učesnika. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2023–2028. bavi se bezbednom hranom, upravljanjem prirodnim resursima, ruralnom privredom, prenosom znanja i transparentnom politikom. Strateški plan za organsku proizvodnju 2025–2029. teži širenju proizvodnje, tržišta, institucija i podrške. Strategija ribarstva 2024–2029. i javni poziv za morsku akvakulturu iz 2026. bave se higijenom, ekološkom proizvodnjom, inovacijama i dobrobiti životinja; podrška za akvakulturu dostupna je samo firmama ili preduzetnicima sa važećom dozvolom. Oznaka geografskog porekla štiti utvrđenu vezu hrane i mesta njenog porekla. U Crnoj Gori prijava oznake geografskog porekla košta 32 EUR, registracija ovlašćenog korisnika 50 EUR, a status važi pet godina i može se obnoviti.