Radno pravo u Crnoj Gori

Osnovni propis je Zakon o radu. U lokalnoj terminologiji zaposleni znači employee, poslodavac znači employer, radni odnos znači employment relationship, ugovor o radu znači employment contract, radno vrijeme znači working time, a zarada znači pay. U pravnoj hijerarhiji Ustav i ratifikovane konvencije MOR-a imaju prednost nad posebnim zakonima, zatim slede Zakon o radu, kolektivni ugovori i ugovor o radu. Zakon o radu utvrđuje obavezne minimalne standarde, ali kolektivni ugovor ili ugovor mogu dati povoljnija prava. Sistem je jedinstven na državnom nivou; opštine se uglavnom razlikuju u rasporedima rada, pristupu organima i praksi kolektivnog pregovaranja. Prečišćeni zakon važi od 1. jula 2026. i obuhvata izmene objavljene do 15. aprila 2026. Ovde navedeno pravno stanje provereno je 10. septembra 2026. Poslodavac mora obezbediti pisani ugovor o radu pre početka rada. Ako rad počne bez pisanog ugovora, radni odnos se od prvog radnog dana smatra radnim odnosom na neodređeno vreme, a poslodavac mora zaključiti pisani ugovor u roku od pet dana. Ugovor navodi strane, podatke o identitetu, kvalifikaciju, radno mesto i dužnosti, mesto rada, trajanje i razlog rada na određeno, datum početka, status punog ili nepunog radnog vremena, godišnji odmor, otkazni rok, primenljivi kolektivni ugovor, zaradu i uvećanja, datum isplate i prava i dužnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. Probni rad može trajati do šest meseci. Ugovor na određeno sa istim zaposlenim uglavnom ne može trajati duže od 36 meseci, uključujući prekide kraće od 70 dana. Izuzeci obuhvataju pripravnički staž, određena odsustva zbog materinstva, roditeljstva, usvojenja i hraniteljstva, direktore, agencije za privremeni rad i sportski rad. Pripravnički ugovor uglavnom traje do šest meseci, odnosno do devet meseci za nivoe kvalifikacije 6 i 7. Privremeni i povremeni poslovi dostupni su licima prijavljenim Zavodu za zapošljavanje Crne Gore i ograničeni su na 120 radnih dana godišnje. Agencija za privremeni rad ostaje poslodavac i mora dostaviti pisane informacije o broju ustupljenih radnika, trajanju i mestu ustupanja, uslovima bezbednosti i zdravlja na radu i zaradi. Agencijski radnici ne mogu zameniti zaposlene koji štrajkuju. Poslodavci moraju prijaviti zaposlene i na obavezno socijalno osiguranje. Stranim radnicima je, pored poštovanja radnog prava, potrebno odobrenje boravka i rada prema Zakonu o strancima. Sezonsko odobrenje traje do šest meseci i može se produžiti do dva meseca, najviše osam meseci godišnje. U roku od osam dana od izdavanja odobrenja poslodavac mora zaključiti ugovor i urediti obavezno osiguranje. Kvota za 2026. iznosi 28.988 dozvola: 21.668 za zaposlenje, 2.320 za sezonski rad i 5.000 u rezervi. Sezonsko zapošljavanje naročito je važno u turizmu, ugostiteljstvu, građevinarstvu i uslužnim delatnostima, uz ustaljene kanale posredovanja ZZZCG-a i sajmove zapošljavanja. Navedene naknade iznose 2 EUR za zahtev, 60 EUR za izdavanje, 30 EUR za produženje i 5 EUR za obrazac. Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno; nepuno radno vreme je kraće. Zaposleni sa punim radnim vremenom ima pauzu od najmanje 30 minuta, zaposleni koji radi više od četiri a manje od šest sati najmanje 15 minuta, a kod rada od najmanje deset sati pauza traje 45 minuta. Pauza se računa kao radno vreme. Dnevni odmor mora trajati najmanje 12 sati, a nedeljni odmor najmanje 24 sata. Noćni rad traje od 22:00 do 06:00. Poslodavac uglavnom dostavlja pisani raspored smena najmanje sedam dana unapred, osim kada hitne potrebe opravdavaju kraći rok. Prekovremeni rad dozvoljen je samo zbog izuzetno povećanog obima posla ili više sile. Poslodavac obično donosi pisanu odluku. U hitnom slučaju može dati usmeno uputstvo, ali pisana odluka mora uslediti u roku od tri radna dana, a Inspekcija rada mora biti obaveštena u istom roku. Prosečno radno vreme ne sme preći 48 sati nedeljno tokom četiri meseca i ne sme preći 50 sati u jednoj nedelji. Kolektivni ugovor može postaviti godišnji limit od 250 sati prekovremenog rada. Radno vreme može se preraspodeliti tokom jednog do šest meseci, odnosno do dvanaest meseci kada to dopušta kolektivni ugovor. Dodatni rad ugovoren kolektivnim ugovorom i uz pisanu saglasnost zaposlenog može dostići 54 sata nedeljno, odnosno 60 sati tokom sezonskog rada. Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno u zakonskoj valuti, a zaposleni dobija obračun prilikom isplate. Jednaka zarada važi za isti rad ili rad jednake vrednosti. Zaradu čine osnovna zarada, deo zasnovan na radnom učinku i uvećanja. Uvećanja se primenjuju za noćni rad, prekovremeni rad, državne i verske praznike i minuli rad, odnosno priznati radni staž. Minimalna neto zarada iznosi 600 EUR za nivoe kvalifikacije do 5, a 800 EUR od nivoa 6. Vlada utvrđuje ove iznose na dve godine na predlog Socijalnog savjeta. Zarada za nepuno radno vreme obračunava se srazmerno radnom vremenu. Ako poslodavac postane nesolventan, Fond rada može pokriti neisplaćene zarade, zamenske isplate i doprinose za šest meseci pre nesolventnosti, kao i gubitke povezane sa odmorom u godini nesolventnosti. Plaćeni godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana. Minimum je 24 dana za šestodnevnu radnu nedelju i 30 dana za skraćeno radno vreme. U godini početka ili prestanka zaposlenja, odmor se stiče u iznosu od jedne dvanaestine za svaki započeti mesec. Zaposleni se ne može odreći godišnjeg odmora niti umesto korišćenja primiti isplatu, osim po prestanku radnog odnosa. Državni praznici, bolovanje i plaćeno odsustvo ne računaju se kao godišnji odmor. Zaposleni treba da obavesti poslodavca o bolesti ili sprečenosti za rad u roku od tri dana i dostavi dokaz u roku od pet dana. Iznos plaćenog odsustva zavisi i od Zakona o radu, primenljivog kolektivnog ugovora i ugovora. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, seksualno uznemiravanje i odmazdu. Zakon o zabrani zlostavljanja na radu zabranjuje mobing, odnosno ponavljano ponašanje na radu koje narušava dostojanstvo, integritet ili profesionalni položaj osobe. Pritužba za mobing prvo se podnosi posredniku na radnom mestu ili, ako ga nema, poslodavcu. Postupak je hitan i uglavnom traje osam dana, uz izuzetno produženje do 30 dana. Zaposleni zatim može koristiti AMRRS ili sud. Zaposleni ne sme biti izložen nepovoljnom postupanju zato što je prijavio mobing ili dao iskaz. Trudnoća, porodiljsko odsustvo, dojenje i roditeljske obaveze uživaju posebnu zaštitu. Poslodavac ne sme nametnuti nepovoljnu izmenu ugovora zbog tih okolnosti. Porodiljsko odsustvo traje 98 dana, uključujući 28 dana pre porođaja i 70 dana nakon njega. Roditeljsko odsustvo može trajati do 365 dana od rođenja deteta i jednako pripada oba roditelja, uz mogućnost prenosa nakon 30 dana. Jedan roditelj može koristiti neplaćeno odsustvo radi nege deteta do navršene treće godine, uz nastavak zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2026. uređuje i pristup radu, jednaku zaradu, trudnoću i roditeljsku zaštitu. Zakon o zaštiti i zdravlju na radu, uključujući izmene iz 2026, zahteva procenu rizika, prevenciju, obuku, zaštitnu opremu i praćenje zdravlja. Dodatno štiti trudne radnice, lica mlađa od 18 godina i osobe sa invaliditetom. Osoba može raditi od 15. godine pod zakonskim uslovima i uz saglasnost i zdravstvenu potvrdu. Radnik mlađi od 18 godina može raditi najviše osam sati dnevno i ne sme obavljati noćni ili prekovremeni rad niti opasne teške poslove. Godišnji odmor radnika mlađeg od 18 godina traje najmanje 24 dana. Zaposleni imaju i dužnosti: obavljaju dogovoreni posao, poštuju zakonita pravila rada, postupaju pažljivo, prijavljuju opasnosti i poštuju zahteve bezbednosti na radu. Poslodavci obezbeđuju posao i zaradu, bezbedne uslove, informacije, zaštitu ličnosti i privatnosti i zakonito postupanje sa ličnim podacima. Zaposleni mogu pristupiti sindikatu i štrajkovati. Reprezentativni sindikat uglavnom zahteva članstvo od najmanje 20% kod poslodavca, 15% u grani i, na državnom nivou, najmanje pet sindikata koji predstavljaju 10% zaposlenih prema primenljivom objavljenom okviru. Reprezentativni sindikati pregovaraju o kolektivnim ugovorima, učestvuju u kolektivnim sporovima i tripartitnim telima. Kolektivni ugovori mogu važiti kod poslodavca, u grani ili na državnom nivou. Kada nema ugovora kod poslodavca ili granskog ugovora, može se primenjivati Opšti kolektivni ugovor. Socijalni savjet okuplja Vladu, reprezentativne sindikate i reprezentativna udruženja poslodavaca. Ažurirana zvanična verzija Opšteg kolektivnog ugovora objavljena je 9. septembra 2026. Štrajk je uređen Zakonom o štrajku. To je dobrovoljan, organizovan i neprekidan prekid rada uz zaštitu zdravlja, bezbednosti i imovine i prateći pokušaj poravnanja. Nacrti zakona o štrajku i reprezentativnosti iz 2025. ne menjaju važeći zakon osim ako stupe na snagu. Pravo iz radnog odnosa može se ostvarivati kod poslodavca, pred Inspekcijom rada, sindikatom, sudom, AMRRS-om ili arbitražnim telom. AMRRS, Agencija za mirno rješavanje radnih sporova, pruža besplatno, poverljivo i nezavisno vansudsko rešavanje na nivou cele države. Individualni spor vodi arbitar, a kolektivni spor miritelj. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu. Inspekcija rada može pregledati usklađenost radnog odnosa i radnog prava, naložiti korektivne mere, izdati prekršajni nalog i podneti krivičnu ili drugu prijavu. Pritužba je u praksi besplatna i može se poslati na inspekcije@mrzs.gov.me. Inspekcijski nadzor ne zamenjuje sudski zahtev za neisplaćenu zaradu ili naknadu štete. Zaštitnik ljudskih prava i sloboda pruža dodatni kanal za pitanja diskriminacije. Zaposlenje prestaje po zakonu, sporazumom, otkazom poslodavca ili zaposlenog, odnosno istekom ugovora na određeno. Za otkaz poslodavca potreban je zakonski razlog, prethodno pisano upozorenje i mogućnost zaposlenog da se izjasni. Rok za odgovor iznosi najmanje pet radnih dana. Otkazni rok traje najmanje 30 dana, a zaposleni tokom njega dobija najmanje četiri sata nedeljno za traženje drugog posla. Poslodavac mora izmiriti zaostale zarade, druge isplate i doprinose pre prestanka zaposlenja, a najkasnije 30 dana po prestanku. Zahtev za zaradu podnet inspekciji rada nakon prestanka zaposlenja ima rok od 30 dana. Osporavanje prestanka mora se podneti u roku od 15 dana od dostavljanja. Poslodavac snosi teret dokazivanja zakonitosti otkaza, a sud može odrediti privremeni povratak na posao. Osoba koja traži naknadu za nezaposlenost podnosi zahtev ZZZCG-u u roku od 30 dana od prestanka osiguranja. Dobrovoljni otkaz i sporazumni prestanak uglavnom isključuju naknadu, uz izuzetke poput prestanka zbog viška uz isplatu otpremnine. Naknada obično traje tri, šest, devet ili dvanaest meseci u zavisnosti od istorije osiguranja; kod više od 35 godina osiguranja može trajati do ponovnog zaposlenja ili penzionisanja. Promene koje utiču na naknadu moraju se prijaviti u roku od osam dana. Sudski i advokatski troškovi zavise od slučaja, dok inspekcijska pritužba i postupak AMRRS-a nemaju navedenu naknadu. Kratki rokovi, pisani zapisi, obračuni zarade, ugovori, rasporedi, obaveštenja o bolesti i dokazi o dostavi često određuju da li se pravo može ostvariti.