Tržište rada u Crnoj Gori

U Crnoj Gori ne postoji jedan organ nadležan za celokupno tržište rada. MONSTAT, poznat i kao Uprava za statistiku, objavljuje zvanične statističke podatke o tržištu rada. Zavod za zapošljavanje Crne Gore, obično skraćeno ZZZCG ili EAM, obavlja javno posredovanje pri zapošljavanju, vodi evidenciju lica koja traže posao i slobodnih radnih mesta, podržava sezonsko zapošljavanje i sprovodi aktivne programe tržišta rada kao što su obuke, prekvalifikacije, samozapošljavanje i mere uključivanja. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga razvija politiku i zakone, određuje kvote za strane radnike i nadzire agencije za zapošljavanje. Socijalni savjet uključuje socijalne partnere u konsultacije o politici tržišta rada. Anketa o radnoj snazi za 2025. merila je aktivnost tokom referentne nedelje, uključujući najmanje jedan sat rada za zaradu ili profit. Ona nije evidencija formalnog zaposlenja. Anketa je obuhvatila 310,4 hiljade lica u radnoj snazi, uključujući 277,3 hiljade zaposlenih i 33,1 hiljadu nezaposlenih; 199,4 hiljade lica bilo je van radne snage. Među licima od 15 do 89 godina, stopa aktivnosti iznosila je 60,9%, stopa zaposlenosti 54,4%, a stopa nezaposlenosti 10,7%. Serija podataka za 2025. ima prekid zbog koga poređenja sa ranijim godinama zahtevaju oprez. Registrovani podaci ZZZCG-a obuhvataju drugu populaciju i ne treba ih poistovećivati sa anketom. Muškarci su činili 54,4% radne snage, a žene 45,6%; žene su činile 58,5% lica van radne snage. Među licima od 25 do 49 godina, 193,8 hiljada bilo je u radnoj snazi, uključujući 174,2 hiljade zaposlenih i 19,6 hiljada nezaposlenih. Lica sa srednjim obrazovanjem činila su 57,6% radne snage, sa visokim obrazovanjem 36,6%, a sa osnovnim obrazovanjem ili bez njega 5,8%. Među zaposlenima, odgovarajući udeli iznosili su 57,0%, 37,7% i 5,3%. Zaposleni su činili 83,0% zaposlenih lica, samozaposleni 15,4%, a neplaćeni porodični radnici 1,6%. Usluge preovlađuju sa 76,4% zaposlenosti, zatim industrija i građevinarstvo sa 19,3%, a poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 4,3%. Prema podacima o zaposlenosti iz popisa 2023, trgovina i popravka vozila bile su najveći pojedinačni sektor sa 19,3% zaposlenosti. Zanimanja u trgovini, prodaji i uslugama činila su 23,1% zanimanja, stručna zanimanja 22,8%, a zanimanja u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 2,1%. Zaposlenost povezana sa trgovinom naročito je bila koncentrisana u Podgorici, Nikšiću, Baru, Herceg Novom, Bijelom Polju, Budvi, Zeti, Ulcinju, Kotoru i Danilovgradu. Regionalne razlike su velike. U 2023. primorski region imao je 88,5 hiljada lica u radnoj snazi, stopu aktivnosti od 73,7% i stopu zaposlenosti od 71,4%. Centralni region imao je 159,4 hiljade lica u radnoj snazi, stopu aktivnosti od 67,7% i stopu zaposlenosti od 60,9%. Severni region imao je 72,2 hiljade lica u radnoj snazi, stopu aktivnosti od 49,8% i stopu zaposlenosti od 33,9%. Turizam i sezonski rad oblikuju primorsko tržište rada, dok su Podgorica i širi centralni region koncentrisali više poslova i institucija. Severni region je strukturno slabiji, pa se ne može pretpostaviti da slobodno mesto ili zarada u jednom regionu predstavljaju drugi region. Prosečna zarada zaposlenih u 2025. iznosila je 1.206 € bruto i 1.012 € neto mesečno. Prosečna realna neto zarada porasla je za 11,2% u odnosu na prethodnu godinu, a prosečna neto zarada dostigla je 1.022 € u decembru 2025. Prosečne neto zarade po sektorima u decembru kretale su se od 1.643 € u finansijskim i osiguravajućim delatnostima i 1.383 € u snabdevanju električnom energijom i gasom do 837 € u administrativnim i pomoćnim uslugama, 895 € u poljoprivredi, 911 € u prerađivačkoj industriji, 952 € u trgovini, 996 € u građevinarstvu i 1.029 € u smeštaju i ugostiteljstvu. To su proseci mesečnih zarada zaposlenih, a ne potpuna raspodela prihoda ni mera svih oblika rada. Od 1. oktobra 2024. zakonska neto minimalna zarada iznosi 600 € za nivo kvalifikacije V ili niži i 800 € za nivo VI ili viši. ZZZCG je 2025. prijavio 23.381 slobodno radno mesto. Od toga je 19.846 bilo na određeno, a 3.535 na neodređeno vreme, što odražava veliki udeo sezonskog i privremenog posredovanja. Javne službe za zapošljavanje rade uporedo sa licenciranim privatnim agencijama za zapošljavanje. Anketa ZZZCG-a iz 2025. među 821 nezaposlenim ispitanikom iz sva tri regiona ukazala je na potražnju za praktičnim obukama, prekvalifikacijama i mikro-kvalifikacijama, kao i na uočene prepreke poput neusklađenih veština, ograničenog broja lokalnih slobodnih mesta, nedostatka iskustva, porodičnih obaveza i slabog poverenja u institucije. Reč je o uzorku mišljenja, a ne proceni zastupljenosti u celoj populaciji. Crnogorski kvalifikacioni okvir (CKO) nacionalni je okvir kvalifikacija Crne Gore. Organizuje nivoe i podnivoe prema znanju, veštinama i kompetencijama, podržava prenos kredita i uporedivost sa Evropskim okvirom kvalifikacija i može obuhvatiti formalno, neformalno i informalno učenje. Centar za stručno obrazovanje razvija standarde zanimanja, nastavne programe, ispitne kataloge i profile sektora, dok Savjet za kvalifikacije odobrava i razvrstava kvalifikacije. Priznavanje stranih obrazovnih isprava za zaposlenje obavlja Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija putem postupaka ENIC/NARIC. Za regulisane profesije mogu biti potrebni određena kvalifikacija uz iskustvo, ispit ili licencu; uslovi zavise od konkretne profesije. Strani radnici predstavljaju dodatni formalni izvor radne snage. Ukupna kvota za 2026. iznosila je 28.988 dozvola, uključujući 21.668 dozvola za zaposlenje, 2.320 sezonskih dozvola i rezervu od 5.000. Najveće raspodele bile su u smeštaju i ugostiteljstvu sa 6.150, građevinarstvu sa 6.000, ostalim uslugama sa 5.268, trgovini na veliko i malo i popravci vozila sa 1.453, stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima sa 1.200, informacijama i komunikacijama sa 878 i prerađivačkoj industriji sa 527. Organ za rad predlaže kvotu nakon mišljenja ZZZCG-a, sektorskih organa i Socijalnog savjeta. Obična dozvola za zaposlenje može trajati godinu dana i biti produžena do dve godine; sezonska dozvola može trajati do šest meseci u toku jedne godine. Poslodavac mora zaključiti ugovor i prijaviti socijalno osiguranje u roku od osam radnih dana od izdavanja dozvole, prijaviti nezapošljavanje u roku od tri radna dana, a rok za odlučivanje o potpunom zahtevu je 20 radnih dana. Zahtev za produženje mora se podneti najkasnije 30 dana pre isteka. Pristup zavisi od poslodavca, zanimanja, delatnosti, kvote i dozvole boravka ili rada, uz dokumentovani izuzetak za neke prekogranične radnike. Strategija zapošljavanja 2026–2030. usmerava politiku ka rastu zaposlenosti i bezbednijim, kvalitetnijim poslovima, digitalnim i zelenim veštinama, boljim službama za zapošljavanje i aktivnim merama, socijalnom uključivanju, institucionalnoj koordinaciji i modernizaciji. Naglašava i bolju usklađenost obrazovanja i rada, celoživotno učenje, aktivaciju mladih, žena i ranjivih grupa, upravljanje zapošljavanjem stranih radnika i usvajanje pravnih tekovina EU. Statistika tržišta rada opisuje ponudu, potražnju, posredovanje i promene; ugovori o radu i prava pri prestanku rada pripadaju posebnom pitanju radnog prava, profili zanimanja profesijama, a status nezaposlenosti posledicama isključenosti sa tržišta rada.