Javni putnički prevoz u Crnoj Gori koristi više vidova, ali je podeljen između opštinskih usluga i pojedinačnih prevoznika. Međugradski redovni autobusi glavna su fleksibilna veza između gradova i preko granica; obično ih pružaju licencirani privatni prevoznici preko autobuske stanice. Lokalne autobuske linije organizuju opštine i nema jedinstvenog, pouzdanog nacionalnog sistema redova vožnje i tarifa. Postoji autobuska veza između Podgorice i Aerodroma Podgorica, a Podgorica Sharing je testirao zajedničke električne trotinete. Karte se kupuju kod odgovarajućeg autobusnog, železničkog, trajektnog ili avio-prevoznika. ŽPCG pruža usluge putničkog železničkog prevoza. Putovanje Bar–Podgorica traje oko jedan sat, a karta za drugi razred košta približno 2,80 €. Putovanje Podgorica–Nikšić traje oko jedan sat i šest minuta, a košta približno 3,20 €. Putovanje Podgorica–Beograd traje od 9 sati i 48 minuta do 10 sati i 17 minuta, a karta za drugi razred košta približno 21,60 €; za međunarodna putovanja obavezna je rezervacija sedišta koja košta 3 €. Železnička mreža je uglavnom elektrifikovana i većinom jednokolosečna. Glavne putničke veze povezuju Bar, Podgoricu, Nikšić, Vrbnicu i Srbiju. Nema aktivne putničke železničke veze sa Bosnom i Hercegovinom, dok svaka veza sa Albanijom u velikoj meri zavisi od razvoja infrastrukture. ŽICG upravlja železničkom infrastrukturom, a Uprava za železnice nadzire regulisanje i licenciranje železničkog saobraćaja. Privatni automobili su u praksi važni, naročito van glavnih gradskih i železničkih pravaca. Vozaču je potrebna odgovarajuća vozačka dozvola, a vozilo mora imati važeću registraciju, tehničku ispravnost, potrebna dokumenta i osiguranje. Zakon o bezbjednosti saobraćaja na putevima uređuje signalizaciju, obaveze učesnika, ograničenja i uslove za vozila. Deonica auto-puta Bar–Boljare između Smokovca i Mateševa u funkciji je od 2022. Putarina se plaća na deonici auto-puta i u tunelu Sozina; aktuelne iznose proverite pre puta. Monteput je povezan sa infrastrukturom auto-puta i putarinom. Trajekt Kamenari–Lepetane praktična je alternativa obilasku Bokokotorskog zaliva automobilom. Trajektom upravlja javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom, a cenu treba proveriti jer se objavljene tarife mogu menjati. Glavni putnički aerodromi su Aerodrom Podgorica i Aerodrom Tivat. MONSTAT je zabeležio 471.180 putnika na aerodromima u četvrtom kvartalu 2024, uključujući 336.868 na Aerodromu Podgorica i 134.312 na Aerodromu Tivat. Putnički promet u lukama dostigao je 114.867 u istom kvartalu i gotovo u potpunosti se odnosio na tranzitni promet. Biciklizam i pešačenje imaju formalne planske standarde i deo su politika održive mobilnosti Crne Gore, ali ne postoji povezana nacionalna mreža biciklističkih i pešačkih staza niti nacionalni standard zajedničkih prevoznih sredstava. Lokalna infrastruktura, teren i opštinska praksa određuju praktičnost tih vidova prevoza. Ministarstvo saobraćaja je krovni organ. Direktorat za državne puteve bavi se državnim putevima i bezbednošću saobraćaja, Direktorat za drumski saobraćaj i homologaciju vozila izdaje licence za drumski prevoz i odobrava vozila, a opštine su nadležne za lokalni prevoz. Pružaocu javnog putničkog ili teretnog drumskog prevoza uglavnom je potrebna neprenosiva petogodišnja licenca. Navedeni uslovi uključuju registrovano sedište ili prebivalište u Crnoj Gori, dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručno odgovorno lice, odgovarajuća vozila u vlasništvu ili zakupu i obavezno osiguranje. Okvirne naknade za licencu su 300 € za domaći i 600 € za međunarodni prevoz, uz dodatne naknade za izvode za vozila i administraciju; rok za žalbu na odluku o licenci je osam dana. Ovi uslovi za prevoznike odvojeni su od obaveza putnika i privatnih vozača. U prevozu dominiraju putevi. MONSTAT je u četvrtom kvartalu 2024. zabeležio 2.042.000 putnika u drumskom prevozu, uključujući 611.000 putnika na lokalnim putevima, u poređenju sa 164.000 železničkih putnika. U istom kvartalu zabeleženo je 1.714 saobraćajnih nezgoda, 728 povređenih i 20 poginulih. Izveštaj EU naveo je stopu smrtnosti na putevima u Crnoj Gori za 2024. od 12,0 na 100.000 stanovnika, u poređenju sa 4,4 u EU. Strategija bezbednosti saobraćaja Crne Gore za 2023–2030. ili 2024–2030. postavlja cilj da se broj poginulih i teško povređenih smanji za najmanje 50% u odnosu na 2021. i teži da nema poginule dece u saobraćaju; prema dostupnoj proceni, nacionalna struktura za koordinaciju još nije bila dovoljno uspostavljena. Planiranje zaštite životne sredine usmereno je na preusmeravanje dela putovanja sa privatnih automobila na autobuse, vozove, plovila, bicikle i pešačenje, obnavljanje starijih vozila i smanjenje emisija. Procena stanja životne sredine i klime za 2024. evidentirala je 306.665 registrovanih vozila, uključujući 713 električnih vozila, uz prosečnu starost vozila od 17,30 godina. Do 2025. bila su poznata dva električna autobusa, dok je privatno, kućno i depo-punjenje bilo zastupljenije od javnog punjenja. Ažurirana Strategija razvoja saobraćaja 2019–2035. objavljena je kao nacrt za konsultacije 7. septembra 2026, a konsultacije traju do 3. oktobra 2026; predlozi još nisu usvojena pravila. Za prekogranično putovanje, pored organizacije prevoza, važe zahtevi u vezi sa pasošem, granicom i prevoznikom. Redovi vožnje, cene, lokalne autobuske linije, parking, putarine i rad trajekata mogu se sezonski ili operativno menjati, zato pre polaska proverite aktuelne informacije nadležnog prevoznika.
Prevoz u Crnoj Gori
Prevoz u Crnoj Gori obuhvata drumski prevoz, međugradske autobuse, železnicu, lokalni javni prevoz, trajekte, aerodrome, biciklizam i pešačenje. Putevi, privatni automobili i autobusi služe za većinu svakodnevnih putovanja; železnica povezuje pravce Bar–Podgorica–Vrbnica i Podgorica–Nikšić, dok Podgorica i Tivat opslužuju vazdušni saobraćaj. Karte, lokalne usluge, putarine, trajektne karte i sezonski redovi vožnje razlikuju se prema prevozniku i treba ih proveriti pre puta.
VivAVia can make mistakes. Check important information.