Mediji u Crnoj Gori

Medijski okvir Crne Gore zasniva se na Ustavu, Zakonu o medijima 54/24, Zakonu o audiovizuelnim medijskim uslugama 54/24 i zakonu o nacionalnom javnom emiteru i javnoj medijskoj službi 60/24. Medijsko pravo obuhvata sadržaj proizveden i distribuiran neodređenoj publici pod uredničkom kontrolom. Važe sloboda medija i zabrana cenzure, a osnivanje medija uglavnom sledi sistem registracije, a ne opštu prethodnu dozvolu za štampu. Štampana i internet izdanja mogu obuhvatati novine, časopise, informativne portale i druge internet publikacije, koje se u lokalnom zakonu nazivaju internetska publikacija. Ministarstvo kulture i medija vodi Evidenciju medija sa podacima kao što su naziv publikacije, osnivač, urednik, jezik, format, kontakt podaci i relevantni podaci o osnivaču. Internet publikacije moraju imati pravila za komentare. Kada se prijavi ili na drugi način stavi do znanja očigledno nezakonit komentar ili komentar kojim se povređuju zaštićena prava, mora se ukloniti u roku od 60 minuta. To ne uvodi opšti državni uslov odobrenja za uobičajeno štampano ili internet izdavaštvo. Radio i televizija spadaju u audiovizuelne medijske usluge. Agencija za audiovizuelne medijske usluge, skraćeno AMU, nezavisni je regulator za audiovizuelne medije. AMU izdaje, menja i oduzima odobrenja, vodi registre, prati programske standarde, rešava pritužbe i nadzire, između ostalog, političko oglašavanje, autorska prava, evropska i nezavisna dela i zaštitu maloletnika. U starijim dokumentima može se pojaviti prethodni naziv AEM, ali se u okviru iz 2024. koristi AMU. Agencija za elektronske komunikacije, EKIP, bavi se elektronskim komunikacijama, frekvencijama i mrežama; ona nije regulator uredničkog sadržaja radija i televizije. Nacionalna javna medijska služba je RTCG, Javni medijski servis Crne Gore. RTCG pruža televiziju, radio, internet portal, audiovizuelne sadržaje na zahtev i OTT pristup. Njena javna misija obuhvata informisanje, obrazovanje, zabavu, javni interes, nepristrasnost i pristupačnost. Strategija za 2026–2028. daje prednost digitalnom pristupu uz linearne usluge, titlove i pristup na znakovnom jeziku, kao i boljem dosegu do ugroženih i manjinskih grupa. Lokalni javni emiteri imaju zasebne opštinske mandate i finansiranje, pa njihov domet i odgovornosti treba razlikovati od nacionalne službe. Striming obuhvata audiovizuelne medijske usluge na zahtev, OTT usluge, platforme za deljenje videa i internet veb-emitovanje kada usluga ispunjava odgovarajuće zakonske kriterijume. AMU nadzire usluge koje spadaju u njenu nadležnost. Izveštaj AMU-a o distribuciji za 2025. identifikovao je četiri distributera koji nude video na zahtev. Međunarodne i privatne striming platforme uglavnom se koriste putem tržišnih pretplata, uređaja i internet veze; Crna Gora nema jedinstvenog nacionalnog striming pružaoca ni jedinstvenu tarifu. Da li je za uslugu potrebno odobrenje ili registracija zavisi od njene pravne kategorije i načina rada, a ne samo od toga što publika gleda sadržaj na internetu. Uobičajeni nalozi i objave na društvenim mrežama ne smatraju se automatski medijima kada nalog nema uredničku kontrolu. Korisnici obično pristupaju privatnim platformama bez opšte državne dozvole za pristup, uz poštovanje uslova platforme, pravila privatnosti i krivičnog ili sajber-bezbednosnog prava. Platforma koja pruža uslugu deljenja videa ili internet veb-emitovanja može potpasti pod audiovizuelni okvir. U Crnoj Gori nije utvrđen nacionalni postupak državnih organa za moderiranje svih sadržaja na društvenim mrežama. Dezinformacije i lažne informacije jesu pitanja javne politike i bezbednosti, ali same po sebi ne stvaraju zasebnu medijsku kategoriju. Novinari, uključujući samostalne novinare, imaju pravo na poverljivost izvora. Nadležni sud može naložiti otkrivanje samo na zahtev državnog tužioca i u ograničenim slučajevima, kao što su nacionalna bezbednost, teritorijalni integritet ili javno zdravlje. Novinari treba da provere poreklo, istinitost i potpunost informacija uz dužnu novinarsku pažnju. Mogu odbiti nezakonit sadržaj ili sadržaj koji nije u skladu sa profesionalnim kodeksom, a poslodavac ih zbog toga ne sme kažnjavati otkazom, platom ili statusom. Strani novinari imaju ista relevantna prava, a akreditacija za javni događaj ne može se proizvoljno odbiti. Osoba pogođena objavljenim medijskim sadržajem može zatražiti besplatan odgovor ili ispravku. Zahtev se uglavnom podnosi u roku od 30 dana od objave ili saznanja za objavu. Kod internet publikacije odgovor ili ispravka treba da budu objavljeni u roku od 12 sati i povezani sa originalnim sadržajem; kod štampe i audiovizuelnih medija objavljuju se u sledećem izdanju ili programu, uz primenu odgovarajućeg krajnjeg roka. Urednik koji odbije zahtev mora navesti razloge u roku od sedam dana. U odgovarajućim slučajevima moguće je hitno obraćanje sudu. Sudovi mogu i ograničiti ili ukloniti sadržaj pod zakonskim uslovima; hitni postupci mogu obuhvatiti ročište u roku od 24 sata i privremenu odluku u roku od šest sati. Zabranjen je medijski sadržaj koji podstiče mržnju, nasilje ili diskriminaciju. Medijsko pravo štiti dostojanstvo i integritet maloletnika. Štetni sadržaji moraju imati jasno prethodno upozorenje i biti predstavljeni tako da maloletnici što teže dođu do njih. Pornografija ne sme biti javno dostupna maloletnicima. Ne sme se objaviti identitet maloletnika koji je svedok, žrtva ili učinilac nasilja ili krivičnog dela, a ograničeni su krizni intervjui i sadržaji koji izazivaju ozbiljnu uznemirenost ili narušavaju dostojanstvo. Maloletnici se ne smeju koristiti za političku promociju. Škole i AMU podržavaju aktivnosti medijske pismenosti i digitalne bezbednosti koje obuhvataju privatnost, dezinformacije i sajber-nasilje. Nacionalni okvir kurikuluma za 2026. uključuje informatičku, medijsku i digitalnu pismenost kao kompetencije, ali Crna Gora nema jedinstvenu univerzalnu medijsku propusnicu ni jedan sistem uzrasne klasifikacije za sve vrste medija. Učešće ima više oblika. Osoba može podneti pritužbu AMU-u u vezi sa audiovizuelnim pružaocem ili distributerom. RTCG nudi pritužbe publike, postupak preko ombudsmana i javne konsultacije o programskim planovima. Osoba može bez obrazloženja zatražiti pristup informacijama od javnog značaja putem eUprave, pošte, imejla ili usmeno, pod uslovom da se informacija može identifikovati i da zahtev navodi željeni način pristupa i podatke podnosioca. Javne konsultacije o zakonima i podzakonskim aktima, transparentnost vlasništva i finansiranja medija, Evidencija medija i postupak odgovora i ispravke dodatni su načini provere ili uticaja na medijski sistem. Troškovi za publiku zavise od pružaoca, uređaja, pokrivenosti, veze i pretplate. Objavljene naknade AMU-a navode taksu za razmatranje zahteva od €200 za radio, €400 za televiziju i €500 za audiovizuelnu medijsku uslugu. Naknade za prijave na javne konkurse kreću se od €100 do €800, u zavisnosti od programa i zone; izdavanje odobrenja navedeno je kao 10% godišnje naknade, produženje kao 5%, a prenos kao 50%. Izmene podzakonskih akata tokom 2026. znače da pružalac pre podnošenja prijave treba da proveri važeću tarifu AMU-a. Besplatan odgovor ili ispravka obično ne stvara medijski trošak, mada pribavljanje potrebne kopije evidencije može uključiti trošak kopiranja. Korišćenje medija je rasprostranjeno. Istraživanje MONSTAT-a iz 2025. zabeležilo je pristup internetu u 88,1% anketiranih domaćinstava. Popis iz 2023. zabeležio je poznavanje interneta kod 86,88% stanovnika od 15 i više godina i poznavanje društvenih mreža kod 68,12%. Pristup konkretnoj usluzi i dalje zavisi od pokrivenosti, opreme, veze, uslova pretplate i pravnog statusa pružaoca. Medijski sadržaj se čuva 30 dana, što može biti važno kada neko treba da sačuva dokaz o emitovanju ili objavi na internetu.