Tradicije u Rumuniji

Tradicije su ponavljani načini proslavljanja, dočekivanja, sećanja, rada ili obeležavanja promena. U Rumuniji mogu pripadati porodici, selu, regionu, verskoj zajednici, profesiji ili nacionalnoj kulturi. Sezonski običaji su posebno vidljivi. Zimi se mogu izvoditi colinde, odnosno koledarske pesme, dok se proleće na mnogim mestima povezuje s mărțișorom, malim crveno-belim ukrasom povezanim s obnovom i dobrim željama. Hrana je važan deo tradicije. Hleb, čorbe, konzervirana hrana, praznični kolači, sarma, palenta i regionalna jela mogu se naći na porodičnim obrocima, verskim svetkovinama, venčanjima i okupljanjima zajednice. Običaji koji prate životne prekretnice obeležavaju rođenje, krštenje, sazrevanje, brak, smrt i sećanje na preminule. Često spajaju verski obred, porodične uloge, posebnu hranu, muziku, poklone, odeću i izgovorene želje. Muzika i ples mogu obuhvatati instrumente, grupne plesove, balade, pevanje u stilu doine i lokalne izvođačke tradicije. Neki običaji su neformalni i vezani za porodicu, dok se drugi predstavljaju na festivalima ili kulturnim događajima. Tradicionalna odeća, tkani motivi, vez, rezbarije u drvetu, grnčarija, oslikana jaja i maske pokazuju umeće i identitet pojedinih mesta. Predmeti koji izgledaju slično ipak mogu imati različita značenja u različitim regionima. Tradicije se menjaju kada se ljudi sele, stupaju u brak s pripadnicima drugih zajednica, koriste društvene mreže, rade u inostranstvu ili prilagođavaju proslave savremenom rasporedu. Obnovljeni običaj može biti značajan čak i kada je njegov današnji oblik noviji nego što se pretpostavlja. Učiti s poštovanjem znači pitati ko izvodi običaj, kada, za koga i s kojim značenjem. Nemojte živ običaj svoditi na kostim niti bez dozvole preuzimati svete, privatne prakse ili prakse koje pripadaju zajednici.