Izbori u Švedskoj

Švedska reč za izbore je val. U Švedskoj se održavaju izbori za Riksdag, regionalne skupštine i opštinska veća. Ovi izbori se obično održavaju svake četiri godine, dok se izbori za Evropski parlament obično održavaju svakih pet godina. Riksdag je nacionalni parlament Švedske. Švedski državljani koji na dan izbora imaju najmanje 18 godina mogu glasati na izborima za Riksdag ako ispunjavaju pravila za birački spisak. Za neke regionalne, opštinske i evropske izbore važe drugačiji uslovi za glasanje. Švedska koristi proporcionalnu zastupljenost. To znači da stranke dobijaju približno onoliko mandata koliko odgovara broju glasova koje dobiju, umesto da jedna stranka osvoji sve mandate u svakoj oblasti. Birači obično izaberu stranku tako što stave njen glasački listić u kovertu. Na listiću mogu označiti i jednog kandidata kako bi izrazili ličnu prednost, u skladu sa pravilima za te izbore. Nacionalni izbori za Riksdag koriste izborne okruge i korektivne mandate. Stranci je obično potrebno najmanje četiri procenta glasova na nacionalnom nivou da bi dobila mandate u Riksdagu, ali može biti važno i posebno pravilo za izborni okrug. Izbore administriraju Izborna uprava (Valmyndigheten) i lokalni izborni organi. Birači dobijaju informacije kao što je glasačka kartica (röstkort), a mogu glasati na dodeljenom biračkom mestu (vallokal) ili unapred, na odobrenom mestu za glasanje pre izbornog dana (förtidsröstning). Glasanje je tajno. Sa glasačkim listićima se postupa tako da niko ne bi trebalo da može da vidi kog kandidata ili stranku je pojedinačni birač izabrao. Izborni radnici broje glasove, a rezultati se proveravaju pre raspodele mandata. Posle izbora za Riksdag, predsednik parlamenta sarađuje sa strankama da predloži premijera. Riksdag zatim razmatra predlog, a vlada se formira u skladu sa podrškom i protivljenjem u Riksdagu.