Država u Švedskoj

Švedska je unitarna država, što znači da nacionalni zakoni važe u celoj zemlji. To je i parlamentarna demokratija: građani biraju Riksdag, koji predstavlja narod i nadzire vladu. Švedska reč za državu je staten. U svakodnevnoj upotrebi obično se odnosi na nacionalni nivo javne uprave, a ne na svaku javnu uslugu. Opštine i regioni takođe su deo javnog sektora, ali imaju svoja izabrana tela i nadležnosti. Riksdag je švedski nacionalni parlament. Donosi zakone, odlučuje o državnom budžetu i nadzire vladu. Ima 349 članova izabranih proporcionalnim izbornim sistemom. Vlada se na švedskom zove regeringen. Ona vodi nacionalnu politiku, priprema predloge i usmerava opšti rad države. Premijer predvodi vladu, ali ona mora da ima dovoljnu podršku u Riksdagu da bi mogla da vlada. Kralj ili kraljica je šef države, ali ima uglavnom ceremonijalne i predstavničke dužnosti. Političke odluke donose izabrane institucije i državne upravne ustanove u skladu sa Ustavom. Švedske državne upravne ustanove nazivaju se myndigheter. One sprovode zakone i odluke u oblastima kao što su oporezivanje, socijalno osiguranje, migracije, obrazovanje, saobraćaj i javna bezbednost. Upravna ustanova mora da postupa u skladu sa zakonom i treba da tretira ljude pravično i nepristrasno. Švedska ima nezavisne sudove koji rešavaju krivične predmete, sporove i preispituju javne odluke. Načelo dostupnosti javnih dokumenata, koje se zove offentlighetsprincipen, omogućava javnosti pristup velikom delu službenih informacija, iako važni izuzeci štite privatnost i bezbednost. Opštine (kommuner) nadležne su za mnoge lokalne usluge, uključujući škole, brigu o starijima, prostorno planiranje, upravljanje otpadom i lokalnu podršku. Regioner su posebno važni za zdravstvenu zaštitu i javni prevoz, dok država utvrđuje nacionalna pravila i obezbeđuje koordinaciju na nacionalnom nivou.