Građansko pravo u Švajcarskoj

Građansko pravo naziva se i privatnim pravom. Ono uređuje pravne odnose u kojima privatne strane načelno nastupaju ravnopravno. Država za to obezbeđuje pravila, registre, organe za mirenje i sudove. Švajcarski građanski zakonik (Schweizerisches Zivilgesetzbuch, ZGB) uređuje pravo lica, porodično pravo, nasledno pravo i stvarno pravo. Zakonik o obligacijama (Obligationenrecht, OR) prvenstveno uređuje ugovore, odgovornost i privredna društva. Ta dva propisa zajedno čine jezgro švajcarskog privatnog prava. Pravo lica uređuje pravni položaj fizičkih lica i organizacija. Ono, između ostalog, štiti ime i ličnost. Pod određenim uslovima i udruženja i fondacije stiču sopstvena prava i obaveze. Porodično pravo uređuje brak, razdvajanje, razvod, roditeljstvo, izdržavanje i zaštitu punoletnih lica. Dobrobit deteta je u središtu. Organi ili sudovi intervenišu kada zaštita i privatni dogovori nisu dovoljni. Nasledno pravo određuje šta se posle smrti događa s imovinom i dugovima. Zakonsko nasleđivanje, testament i ugovor o nasleđivanju osnovni su pojmovi. Forma, porodične okolnosti i zaštićeni zahtevi mogu ograničiti planiranje ostavine. Stvarno pravo uređuje svojinu i državinu na pokretnim stvarima i nekretninama. Katastar nepokretnosti (Grundbuch) ima važnu ulogu u vezi s nekretninama. Svojina daje široka ovlašćenja, ali je ograničavaju prava drugih i pravila javnog prava. Zakonik o obligacijama objašnjava kako potraživanja nastaju, ispunjavaju se i prestaju. Česti osnovi su ugovori, prouzrokovana šteta ili neosnovano premeštanje imovine. Ko ističe zahtev načelno mora da iznese i dokaže odlučujuće činjenice. Mnogi građanski sporovi počinju pokušajem mirenja pred kantonalnim organom. Ako dogovor ne uspe, može uslediti sudski postupak. Za oba koraka važni su jasno postavljen zahtev, potpuni dokazi i nadležnost pravog organa.