Pravo u Švajcarskoj

Švajcarska je savezna država. Pravo nastaje na tri nivoa: na nivou savezne države, kantona i opština. Niži nivo u načelu ne sme da bude u suprotnosti sa obavezujućim pravilima višeg nivoa. Savezni ustav (Bundesverfassung) čini osnovni državni poredak. Zakoni konkretizuju njegove odredbe, a uredbe često uređuju praktičnu primenu. Pored toga, kantoni imaju sopstvene ustave, zakone i organe vlasti. Javno pravo obuhvata pravila između države i privatnih lica. Primeri su poresko pravo, građevinsko pravo i delovi prava stranaca. Organi vlasti ovde često najpre odlučuju rešenjem, protiv kojeg može biti dopušten pravni lek. Privatno pravo uređuje odnose između privatnih lica i preduzeća. Tu spadaju ugovori, svojina, porodica, nasleđivanje i naknada štete. Krivično pravo, nasuprot tome, određuje koje je ponašanje kažnjivo i kakve posledice krivično delo može imati. Organizacija sudova zavisi od pravne oblasti i kantona. Slučaj često počinje pred kantonalnim organom, telom za mirenje ili prvostepenim sudom. Pod određenim uslovima odluka se kasnije može osporavati pred višom kantonalnom instancom, a na kraju i pred Saveznim sudom (Bundesgericht). Pravo se u Švajcarskoj primenjuje na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku; pojedini službeni konteksti obuhvataju i retoromanski. Kantonalni izraz ili naziv postupka zato može da se razlikuje u zavisnosti od jezičkog regiona. Odlučujuća je njegova pravna funkcija, a ne samo naziv. Praktično su važni dokumenti, dokazi i rokovi. Ugovori, priznanice, poruke, fotografije i odluke organa vlasti mogu pokazati šta je dogovoreno ili šta se dogodilo. Ako neko ne razume pismo, trebalo bi da se rano raspita i da ga ne ostavi po strani. Pravo pruža zaštitu i uređene postupke, ali ne garantuje željeni ishod. Troškovi, vreme, stanje dokaza i nadležnost ograničavaju mogućnosti. Rani dogovor ili stručni savet ponekad mogu jednostavnije rešiti spor nego sudski postupak.