Krivično pravo u Švajcarskoj

Materijalno krivično pravo opisuje krivična dela i moguće sankcije. Ključna pravila nalaze se u Švajcarskom krivičnom zakoniku (Schweizerisches Strafgesetzbuch), a krivičnopravne odredbe postoje i u drugim propisima. Niko ne treba da bude kažnjen za ponašanje koje zakonom nije određeno kao kažnjivo. Krivična dela razvrstavaju se u različite kategorije prema pravnoj težini. Ta klasifikacija utiče na moguće sankcije i pitanja postupka. Pored kazni zatvora i novčanih kazni, moguće su i druge pravne posledice i mere. Krivični postupak često počinje prijavom, policijskim utvrđivanjem činjenica ili samostalnim proverama organa. Policija obezbeđuje tragove i ispituje učesnike. Javno tužilaštvo vodi prethodni postupak i odlučuje o daljim istragama. Osumnjičeno lice smatra se nevinim do pravnosnažne osude. Ono načelno ima pravo da ćuti i da angažuje odbranu. Istovremeno, treba ozbiljno da shvati pozive organa i naložene prinudne mere. Oštećena lica mogu prijaviti krivična dela i, pod određenim uslovima, učestvovati u postupku. Ko ističe sopstvene krivičnopravne ili građanskopravne zahteve može postati privatni tužilac (Privatklägerschaft). Žrtve određenih krivičnih dela imaju posebna prava na zaštitu i savetovanje. Ne gone se sva krivična dela na isti način. Kod dela koja se gone po službenoj dužnosti, organi načelno postupaju čim za njih saznaju. Kod dela koja se gone po predlogu, potreban je i važeći predlog za krivično gonjenje ovlašćenog lica. Javno tužilaštvo može obustaviti postupak, podići optužnicu ili, u odgovarajućim slučajevima, izdati kazneni nalog (Strafbefehl). Mogućnosti preispitivanja odluka razlikuju se zavisno od njihove vrste. Ko primi kazneni nalog treba odmah da pročita njegov sadržaj i pouku o pravnom leku. Krivično pravo štiti važna pravna dobra, ali ne može da poništi svaku štetu. Ishod zavisi od dokaza, procesnih prava i tačne pravne kvalifikacije. Građanskopravni zahtevi, pomoć žrtvama ili mere zaštite mogu biti dodatno važni.