Građansko pravo u Nemačkoj

Građansko pravo u Nemačkoj naziva se i privatnim pravom. Njegova glavna osnova je Nemački građanski zakonik (Bürgerliches Gesetzbuch), uz druge zakone. Uređuje odnose u kojima su učesnici načelno pravno ravnopravni. Ugovori nastaju kada se izjave učesnika međusobno podudaraju. Njima mogu nastati obaveze plaćanja, isporuke, korišćenja ili pružanja usluge. Mnogi ugovori mogu se zaključiti bez posebne forme, ali je za određene poslove propisana posebna forma. Obligaciono pravo obuhvata ugovorna potraživanja i zakonske obaveze. Ko prekrši obavezu ili prouzrokuje štetu, pod određenim uslovima može biti dužan da je nadoknadi. Pritom se odvojeno ispituju povreda obaveze, šteta, uzročna veza i odgovornost. Stvarno pravo uređuje državinu i svojinu. Državina znači faktičku vlast nad stvari, a svojina njeno pravno pripadanje. Zato neko može držati stvar, a da nije njen vlasnik. Posebne oblasti su, između ostalog, kupoprodajno, zakupno, porodično i nasledno pravo. Svaka oblast ima svoje pojmove i uobičajene postupke. Porodične i nasledne predmete delimično obrađuju specijalizovana odeljenja sudova. Prava treba jasno odrediti i ostvarivati blagovremeno. Zastarelost znači da se postojeće pravo po isteku merodavnog roka načelno više ne može uspešno ostvariti ako se druga strana na nju pozove. Tačan početak roka i mogući prekidi zavise od slučaja. Pre pokretanja postupka često ima smisla poslati pisani zahtev. U njemu se navode činjenice, potraživanje i primeren rok za ispunjenje. Pregovori, medijacija i mirenje mogu da izbegnu sudski spor. U građanskom postupku stranke iznose činjenice i dokaze. Sud odlučuje o istaknutim zahtevima i primenjuje pravila postupka. U zavisnosti od ishoda, strana koja izgubi može snositi i troškove postupka.