Zaštita potrošača u Nemačkoj

Potrošači su u Nemačkoj, u načelu, fizička lica koja pretežno postupaju u privatne svrhe. Preduzeća moraju da poštuju posebna pravila zaštite kada posluju sa potrošačima. Kod prodaje između privatnih lica ili poslovnog postupanja delimično važe druga pravila. Pre sklapanja ugovora moraju se jasno saopštiti važne informacije. Tu naročito spadaju glavna usluga ili proizvod, ukupna cena i identitet ugovorne strane. Iznenađujuće ugovorne odredbe ili odredbe koje jednu stranu nerazumno stavljaju u nepovoljan položaj mogu biti nevažeće. Kod mnogih ugovora sklopljenih putem interneta, telefonom ili izvan poslovnih prostorija postoji pravo na odustanak. Odustankom se ugovor načelno raskida bez navođenja razloga. Ipak, postoje izuzeci, pa treba proveriti način kupovine i predmet ugovora. Ako kupljena stvar ima nedostatak, prema prodavcu postoje zakonska prava zbog nesaobraznosti. U prvi plan često dolaze popravka ili zamena. Dodatna prava mogu uslediti ako otklanjanje nedostatka ne uspe ili se ne može zahtevati. Zakonska odgovornost za nedostatke i garancija nisu isto. Zakonska prava proizlaze iz propisa i u načelu se ostvaruju prema prodavcu. Garancija je dodatno dobrovoljno obećanje sa sopstvenim uslovima. Pravila zaštite potrošača mogu da se odnose i na usluge, pretplate, digitalni sadržaj, kredite i ugovore o energiji. Pre sklapanja ugovora proveri automatska produženja, dodatne troškove i način raskida. Kod tekućih ugovora važno je moći da dokažeš da je raskid poslat. Oglašavanje i pregovori pre sklapanja ugovora ne smeju da obmanjuju potrošače niti da na njih vrše agresivan pritisak. Naručene usluge ne stvaraju automatski obavezu plaćanja. Nepoznata potraživanja treba proveriti i ne priznati prenagljeno. Kod spora pomažu računi, opis proizvoda, prepiska i fotografije. Jasna pisana reklamacija pruža preduzeću priliku da reši problem. Potom dolaze u obzir savetovalište za potrošače, mirenje ili sudski postupak.