Pravo u Nemačkoj

Najvažnija osnova prava u Nemačkoj je Osnovni zakon (Grundgesetz). On štiti osnovna prava kao što su ljudsko dostojanstvo, jednakost, sloboda izražavanja i svojina, a državne organe obavezuje da poštuju pravo i zakon. Pravna pravila nastaju na više nivoa. Tu spadaju pravo Evropske unije, Osnovni zakon, zakoni savezne države i pokrajina, kao i uredbe i lokalni statuti. Javno pravo pre svega uređuje odnos države i građana. Ono se, na primer, odnosi na organe uprave, škole, poreze, policiju, socijalna davanja i građevinske dozvole. Građansko pravo, koje se naziva i privatnim pravom, uređuje odnose između privatnih lica i preduzeća. Tipične oblasti su kupovina, najam, rad, porodica, nasleđivanje, svojina, ugovori i naknada štete. Krivično pravo određuje koje ponašanje je kažnjivo i koje su moguće posledice koje izriče država. Policija i javno tužilaštvo sprovode istragu, dok o krivici i kazni, po pravilu, odlučuje sud. Tipičan pravni slučaj počinje ugovorom, rešenjem, štetom ili sporom. Zatim se prikupljaju činjenice i dokazi, iznose se zahtevi ili prigovori i, po potrebi, uključuju organi uprave, tela za mirno rešavanje sporova ili sudovi. Nemačka ima različite grane sudova za različite zadatke. Tu posebno spadaju redovni sudovi za građanske i krivične stvari, kao i radni, upravni, socijalni i finansijski sudovi. Pravne odluke često zavise od pojedinosti. Tekst propisa, povezanost, dokazi, nadležnost i rokovi kojih se treba pridržavati mogu odrediti da li se zahtev može ostvariti ili se odluka može osporiti. Pravo pruža zaštitu i pouzdane postupke, ali ne rešava svaki spor brzo ili u potpunosti. Zato savetovanje, pregovori, medijacija ili mirno rešavanje spora, u zavisnosti od slučaja, mogu biti jednako važni kao i sudski postupak.