Radno pravo u Nemačkoj

Nemačko radno pravo obuhvata zakone, ugovore o radu, kolektivne ugovore i sporazume u preduzeću. Ne postoji jedinstven zakonik o radu u kojem su sakupljena sva pravila. Ugovor o radu utvrđuje najvažnije uslove zaposlenja. To naročito obuhvata posao, naknadu, mesto rada i radno vreme. Obavezna pravila zaštite važe i kada nisu navedena u ugovoru. Zaposleni moraju savesno da obavljaju ugovoreni posao i poštuju pravila preduzeća. Poslodavci moraju da isplaćuju naknadu, štite zaposlene i poštuju dogovorene uslove rada. Zaštita u svakodnevnom radu obuhvata pravila o odmoru, bolesti, bezbednosti i jednakom postupanju. Zaposleni ne smeju biti stavljeni u nepovoljan položaj zbog određenih ličnih svojstava. Za pojedine grupe može važiti posebna zaštita. Kolektivne ugovore zaključuju sindikati i poslodavci ili njihova udruženja. Njima se mogu zajednički urediti uslovi rada za mnoge zaposlene. Radnički savet u preduzećima sa odgovarajućom organizacijom zastupa interese zaposlenih i ima zakonska prava učešća u odlučivanju. Radni odnos može prestati, na primer, otkazom ili sporazumnim raskidom ugovora. Otkaz mora ispuniti formalne uslove i može biti pravno preispitan. Posebne okolnosti mogu uticati na zaštitu od otkaza. U slučaju sukoba treba sačuvati ugovor, obračune zarade, poruke i evidenciju radnog vremena. Mnogi sporovi počinju razgovorom ili pisanim zahtevom. O radnim sporovima odlučuju radni sudovi ako se ne postigne dogovor. Rokovi u radnopravnim postupcima mogu biti kratki i imati značajne posledice. Zato bi osoba koja dobije otkaz, kojoj nedostaje deo zarade ili koja smatra da je diskriminisana trebalo brzo da potraži stručan savet.