Imigraciono pravo u Nemačkoj

Imigraciono pravo u Nemačkoj često se naziva pravom boravka. Ono razlikuje ulazak, privremeni boravak, trajni boravak i državljanstvo. Te oblasti su povezane, ali pravno nisu isto. Državljani Evropske unije i članovi njihovih porodica koji ispunjavaju uslove načelno mogu da se kreću prema pravilima slobode kretanja. Državljanima trećih zemalja često je potrebna viza ili dozvola boravka. Izuzeci, između ostalog, zavise od državljanstva i svrhe boravka. Dozvola boravka izdaje se za određenu svrhu. Uobičajene svrhe su stručno osposobljavanje, studiranje, zaposlenje, porodični život i humanitarna zaštita. Dozvoljena svrha utiče na to da li je i u kojoj meri dozvoljen rad. Privremena dozvola boravka je načelno vremenski ograničena. Dozvola za nastanjenje omogućava neograničen boravak ako su ispunjeni odgovarajući uslovi. Postoje i drugi oblici trajnog ili posebnog prava boravka. Kod spajanja porodice proveravaju se porodična veza, stambena situacija, sredstva za život i drugi uslovi. Važeći zahtevi zavise od osobe kojoj se član porodice pridružuje. Deca, bračni partneri i drugi članovi porodice ne tretiraju se uvek isto. Za podnošenje zahteva obično su potrebni dokazi o identitetu, putne isprave i dokumenti o svrsi boravka. Nadležna može biti nemačka diplomatsko-konzularna misija u inostranstvu, lokalna služba za strance ili druga stručna služba. Prava nadležnost zavisi od faze postupka. Azil i drugi oblici humanitarne zaštite podležu posebnim postupcima. Priznanje statusa osobe kojoj je potrebna zaštita nije isto što i uobičajena dozvola boravka za rad ili studiranje. Zabrane proterivanja i privremeno tolerisani boravak imaju drugačije dejstvo. Naturalizacijom se stiče nemačko državljanstvo; ona nije samo dozvola boravka. Podrazumeva poseban postupak i proveru različitih uslova. Promene lične situacije treba potpuno i blagovremeno prijaviti nadležnim organima.