Poslodavac u Crnoj Gori

Uloga poslodavca u Crnoj Gori obuhvata organizovanje rada i ispunjavanje obaveza prema zaposlenima. Privredno društvo ili drugo pravno lice uglavnom se registruje preko Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS). Osnivanje ili izmene mogu zahtevati osnivački akt, statut, odobrenje odbora kada je primenljivo, jedinstvenu prijavu za registraciju i originale ili overene kopije. Uobičajene takse za registraciju iznose 5 € Upravi prihoda i 3 € Službenom listu. Za registraciju, izmene i izvode može se koristiti usluga eFirma. Nakon registracije poslodavac otvara bankovni račun i prijavljuje zaposlene. Poslodavac sa više od 10 zaposlenih mora imati akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta. Oglasi za posao treba da koriste rodno neutralan jezik i navedu početnu zaradu ili raspon zarade i primenljivi kolektivni ugovor. Poslodavac vodi evidencije o radu, prisustvu, radnom vremenu, odmorima, pitanjima povezanim sa invaliditetom i radu preko agencija za privremeni rad. Na radnom mestu moraju biti dostupna relevantna odobrenja, prijava rada, ugovori o radu i dokazi o socijalnom osiguranju. Poslodavac zaključuje pisani ugovor o radu pre početka rada zaposlenog. Ugovor navodi poslodavca i zaposlenog, kvalifikaciju, posao i dužnosti, mesto rada, trajanje i razlog ugovora na određeno, datum početka, radno vreme, odmor, otkazni rok, zaradu i mere bezbednosti i zdravlja na radu. Zaposleni dobija primerak na dan početka rada. Ako pisani ugovor ne postoji pre početka rada, zaposlenje se od prvog radnog dana smatra zaposlenjem na neodređeno vreme. Socijalno osiguranje počinje tog dana; prijava se podnosi u roku od osam dana, a odgovarajući primerak dostavlja se u roku od pet dana. Zaposlenje na neodređeno vreme je uobičajen oblik. Ugovor na određeno uglavnom ne može trajati duže od 24 meseca, uključujući prekide kraće od 70 dana. Zamena, sezonski rad i rad na projektu priznati su izuzeci. Sezonski rad uglavnom je ograničen na osam meseci godišnje. Probni rad može trajati do šest meseci, a kod ugovora na određeno do jedne četvrtine trajanja ugovora. Zaposlenje obično zahteva najmanje 15 godina starosti i opštu radnu sposobnost. Kod rada preko agencije za privremeni rad, agencija je poslodavac, dok korisničko preduzeće snosi odgovornost za bezbednost na radu i posebnu zaštitu. Korisničko preduzeće obaveštava sindikat ili predstavnika zaposlenih o broju i razlozima angažovanja agencijskih radnika najmanje svakih šest meseci. Puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. Nepuno radno vreme uglavnom traje najmanje 10 sati nedeljno, dok uslovi bezbednosti na radu mogu opravdati skraćenu radnu nedelju do 36 sati. Prekovremeni rad zahteva prethodnu pisanu odluku. Poslodavac obaveštava Inspekciju rada u roku od tri dana i održava prosečno radno vreme u granici od 48 sati nedeljno tokom četiri meseca. Preraspodela radnog vremena obično traje od jednog do šest meseci, a u dozvoljenim slučajevima može trajati 12 meseci. Može dostići 54 sata u nedelji, odnosno 60 sati kod sezonskog rada samo ako to podržavaju kolektivni ugovor i pisana saglasnost zaposlenog. Noćni rad traje od 22:00 do 06:00. Ugovor o radu na daljinu ili od kuće uređuje organizaciju rada, raspored, nadzor, opremu i troškove. Minimalna neto zarada iznosi 600 € do nivoa kvalifikacije V, a 800 € od nivoa VI. Vlada određuje iznose za dvogodišnje periode. Poslodavac isplaćuje zaradu najmanje jednom mesečno na bankovni račun zaposlenog i dostavlja obračun zarade. Mesečna evidencija zarada se čuva. Ako zarada nije isplaćena, poslodavac ipak izdaje obračun do kraja meseca; taj obračun može biti izvršna isprava. Obračun zarada, poreza i doprinosa sprovodi se prema važećim uputstvima Ministarstva finansija. Godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana. Minimum je 30 radnih dana za skraćeno radno vreme i 24 radna dana u šestodnevnoj radnoj nedelji. Poslodavac izrađuje plan odmora do 30. aprila i donosi rešenje o odmoru najmanje 30 dana pre njegovog početka. Kada je odmor podeljen, prvi deo traje najmanje 10 uzastopnih radnih dana, a ostatak se koristi do 30. juna naredne godine. Neiskorišćeni odmor i zahtevi za naknadu rešavaju se po prestanku zaposlenja. Zaštita trudnoće, porodiljskog, očinskog, roditeljskog i negovateljskog odsustva, kao i posebna zaštita maloletnika i zaposlenih sa invaliditetom, ograničavaju način organizovanja rada ili prestanak zaposlenja. Zabranjeni su neposredna i posredna diskriminacija, uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i mobing. Poslodavac štiti zaposlene koji prijave nepravilnosti ili daju iskaz i čuva privatnost i kadrovske podatke. Informacije o trudnoći uglavnom se ne mogu tražiti kao uslov za zaposlenje. Otkaz zbog trudnoće ili porodiljskog, očinskog ili roditeljskog odsustva uglavnom je zabranjen. Obuka i stručno usavršavanje moraju se organizovati bez diskriminacije. Poslodavac izrađuje akt o proceni rizika za svako radno mesto i sprečava, uklanja ili kontroliše utvrđene rizike. Obezbeđuje obuku kada zaposleni počne da radi, promeni radno mesto, vrati se nakon više od godinu dana ili se uvedu nova tehnologija, oprema ili postupci. Lična zaštitna oprema i sredstva za rad moraju biti dokumentovani. Zaposleni izloženi povećanim rizicima prolaze preventivne lekarske preglede. Poslodavac održava osiguranje za povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti povezane sa radom i pisano imenuje kvalifikovano lice za bezbednost; tu funkciju može obavljati ovlašćena spoljna organizacija. Zaposleni, njihovi predstavnici i sindikati učestvuju u konsultacijama o bezbednosti. Zaposleni može odbiti rad ako mu poslodavac nije objasnio rizike ili organizovao obavezan pregled. Sindikat i udruženje poslodavaca mogu se slobodno osnivati i organizovati bez prethodnog odobrenja. Članstvo ne sme staviti zaposlenog u nepovoljan položaj. Poslodavac sindikatu obezbeđuje prostorije i potrebna tehnička i administrativna sredstva. Najmanje jednom godišnje poslodavac obaveštava sindikat ili predstavnika zaposlenih o planovima razvoja, poslovanju, kadrovima, zaradama i doprinosima, prekovremenom radu, povredama i kretanjima zaposlenosti. Pre kolektivnih otkaza, restrukturiranja, velikih promena i izmena sistematizacije poslodavac se konsultuje sa njima. Informacije o sastanku dostavljaju se najmanje 15 dana unapred. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga vodi registre sindikata, kolektivnih ugovora i reprezentativnosti. Važeći registar pomaže da se utvrdi da li se primenjuje granski ili ugovor kod poslodavca. Pravni redosled je zakon, zatim kolektivni ugovor, pa ugovor o radu; nepovoljnija ugovorna odredba je ništava. Ako nema ugovora kod poslodavca, primenjuje se granski ugovor, odnosno Opšti kolektivni ugovor kada granski ugovor ne uređuje pitanje. Zaposleni prvo podnosi zahtev za rešavanje radnog spora poslodavcu. Poslodavac daje pisani odgovor ili odluku u roku od 15 dana. Inspekcija rada prima pritužbe, uključujući preko adrese inspekcije@mrzs.gov.me. Agencija za mirno rješavanje radnih sporova nudi medijaciju ili arbitražu u individualnim i kolektivnim sporovima; ti postupci su uglavnom dobrovoljni i poverljivi. Za određena zaštićena potraživanja zakon zahteva da se propisani postupak iskoristi pre pokretanja sudskog postupka. Štrajk je dobrovoljan; poslodavac i štrajkački odbor traže sporazum ili pomoć Agencije uz zaštitu imovine, zdravlja i bezbednosti. Sporazum o prestanku zaposlenja mora biti u pisanom obliku overenom kod notara, suda ili opštine. Otkazni rok zaposlenog uglavnom iznosi 30 dana. Odluka poslodavca navodi razlog, obrazloženje i pouku o pravnom leku. Pravila o kolektivnom višku važe kada se u roku od 90 dana otpušta najmanje 20 zaposlenih. Poslodavac dostavlja pisane informacije i sprovodi konsultacije najmanje 30 dana. Alternativna rešenja mogu obuhvatiti premeštaj, prelazak drugom poslodavcu uz saglasnost, obuku ili prekvalifikaciju. Otpremnina iznosi najmanje trećinu prosečne mesečne neto zarade za svaku godinu rada. Kod manjeg broja otkaza, zaposleni i sindikat dobijaju obaveštenje najmanje pet dana pre odluke. Kada promena zakona ili poslovni prenos prebaci poslodavca, pravni sledbenik preuzima ugovore o radu, prava i obaveze. Zaposleni se obaveštavaju najmanje 15 dana pre promene, a sindikat najmanje 30 dana pre nje. Sledbenik dostavlja ugovor u roku od pet dana. Sam prenos nije razlog za otkaz, prethodni kolektivni ugovor nastavlja da važi najmanje godinu dana, a prethodni i novi poslodavac solidarno odgovaraju za ranije obaveze. Restrukturiranje i izmene sistematizacije zahtevaju konsultacije. U Crnoj Gori važe nacionalna pravila o zaposlenju, a ne posebna regionalna služba za poslodavce. Opštinske razlike uglavnom se odnose na mesto postupka ili lokalni kontakt inspekcije odnosno MUP-a. Poslodavac koji zapošljava stranog državljanina proverava privremeni boravak i dozvolu za rad ili potvrdu o prijavi rada, jer su dozvoljena delatnost i poslodavac određeni. Ugovor o radu i prijava socijalnog osiguranja obavljaju se u roku od osam dana po izdavanju dozvole. Zahtev za produženje dozvole podnosi se najmanje 30 dana pre isteka. Sezonske dozvole uglavnom omogućavaju do šest meseci u toku jedne godine, u skladu sa kvotom Vlade za sektor i zanimanje u toj godini. Registracija CRPS-a uređuje pravni status organizacije; ne zamenjuje obaveze u vezi sa zaposlenjem, inspekcijom rada ili stranim radnicima.