Krivično pravo u Nemačkoj

Krivično pravo u Nemačkoj štiti naročito važna pravila zajedničkog života. Kazna se može izreći samo na osnovu zakona. Zato svako nepravedno ili štetno ponašanje nije automatski krivično delo. Materijalno krivično pravo opisuje krivična dela i moguće pravne posledice. Krivični postupak određuje kako se sumnja istražuje i sudski ispituje. Da bi usledila osuda, mora se utvrditi lična krivica optužene osobe. Policija obezbeđuje tragove, ispituje osobe i sprovodi dalje istražne radnje. Tužilaštvo vodi istražni postupak i nakon istrage odlučuje o daljim koracima. Ako bude podignuta optužnica, sud nezavisno odlučuje o krivici i pravnim posledicama. Osumnjičena osoba smatra se nevinom dok osuda ne postane pravosnažna. Nije dužna da samu sebe tereti i može da potraži pomoć advokata. Prinudne mere zahtevaju pravni osnov i podležu kontroli. Od svedoka se očekuje da svedoče istinito, ali u određenim situacijama mogu da ćute ili odbiju svedočenje. Oštećeni mogu prijaviti krivično delo i, zavisno od slučaja, koristiti dodatna procesna prava. Krivična prijava ipak ne znači automatski da su ostvareni privatni zahtevi za naknadu štete. Postupak može biti obustavljen, okončan kaznenim nalogom ili vođen pred sudom. Moguće pravne posledice naročito uključuju novčanu kaznu i kaznu zatvora. Kod maloletnika je vaspitna svrha više u prvom planu. Prekršaj nije krivično delo, ali se može kazniti novčanom kaznom za prekršaj. Krivični postupak se razlikuje i od građanske parnice, u kojoj se rešavaju privatni zahtevi između stranaka. Pozive, pretresanja i sudska pisma treba ozbiljno shvatiti i sačuvati u neizmenjenom obliku. Ako si osumnjičena osoba ili oštećeni, utvrdi svoju ulogu i potraži stručni savet pre nego što nepromišljeno daješ izjave.